Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
skip to main |
skip to sidebar
O meni
- Marin
- I'm nobody! Who are you? Are you nobody, too?
O čemu se tu radi
A i jest njihov život tekao u njoj – bijaše to život u praznini. U drugome, sami nebitak, nepostojanje. Da, bio je tu Wragby, sluge i sluškinje... ali kao sablasti, ne u stvarnosti. Connie je šetala parkom, odlazila u šume izvan parka, uživala u onoj osami i tajanstvu, gazila po smeđem, opalom lišću ujesen i brala proljetne jaglace. Ali sve bijaše san ili, bolje, privid stvarnosti. Hrastovo lišće bilo joj je kao lišće što ga vidiš kako se kovitla u ogledalu, ona sama lik je o kome netko čita da bere jaglace, koji su i sami sjene ili uspomene, ili riječi. Bestjelesna ona i sve drugo... nigdje osjećaja, nikakva dodira! Ništa, samo taj život s Cliffordom, to beskrajno tkanje i raspredanje pripovjedačkog tkiva, premetanje sitnih pojedinosti svijesti - te puste pripovijesti o kojima je Sir Malcolm rekao da nema ničega u njima i da se neće održati. Ta i zašto bi trebalo biti nečega u njima i zašto bi se trebale održati? Za današnji dan sasvim dostaje i njegova nevolja. Za trenutak dostaje i sam privid stvarnosti.
D. H. Lawrence, 'Ljubavnik lady Chatterley'
D. H. Lawrence, 'Ljubavnik lady Chatterley'
Blogovi koje rado čitam
Arhiva bloga
-
▼
2007
(17)
-
▼
siječnja
(14)
- THE GAME THAT WAS NEVER PLAYED
- MARIE JONES
- "DOMOVINA JE KAO ČAŠA MLIJEKA"
- TV NOSTALGIJA: Na tajnom zadatku
- VLADO VLAISAVLJEVIĆ
- CONGO
- FEMME FATALE
- ĐURO SUDETA
- PATSY CLINE: I sing just like I hurt inside
- KEVIN CARTER
- PAKAO ISKRENUTE STVARNOSTI (drugi dio)
- PAKAO ISKRENUTE STVARNOSTI
- HET GOEDE DOEL (The good cause)
- GRANA JORGOVANA
-
▼
siječnja
(14)
---
Željela bih vrištati
Željela bih vrištati
i letjeti daleko svemirom
do tvog usamljenog praga
na kojemu stojiš
i ne čekaš nikoga
i izgubila bih se uz tebe
u nedogledu beskonačnog
prostranstva
no teška sam
i okovima vezana uz zemlju
uz ovu hladnu stolicu
i svemir ostaje bez mene
Jana Prević
i letjeti daleko svemirom
do tvog usamljenog praga
na kojemu stojiš
i ne čekaš nikoga
i izgubila bih se uz tebe
u nedogledu beskonačnog
prostranstva
no teška sam
i okovima vezana uz zemlju
uz ovu hladnu stolicu
i svemir ostaje bez mene
Jana Prević
Serenada
Mesec je tupom krivom kamom
zaklao jedno veče žuto.
Oprosti, bio sam skitnica samo,
pa sam u tvoje oči zaluto.
I sasvim nespretno prosuo se
kao lopata vrelog snega,
nasmejan, izgužvane kose,
od ptica ranjav, od cveta pegav.
Oprosti, uvek moram da odem.
Vetrove žute jesen već plače.
Jezera - oči. Što kvase vode
obale niske za skitačem.
Uvek se biva lep na početku.
Pomalo dobar. Pomalo tužan.
Uvek se biva na ovom svetu
na kraju tuđ, na kraju ružan.
I uvek samo sebe imamo
i san pun želja, nedorečen.
Mesec je tupom krivom kamom
zaklao jedno žuto veče.
M. Antić
zaklao jedno veče žuto.
Oprosti, bio sam skitnica samo,
pa sam u tvoje oči zaluto.
I sasvim nespretno prosuo se
kao lopata vrelog snega,
nasmejan, izgužvane kose,
od ptica ranjav, od cveta pegav.
Oprosti, uvek moram da odem.
Vetrove žute jesen već plače.
Jezera - oči. Što kvase vode
obale niske za skitačem.
Uvek se biva lep na početku.
Pomalo dobar. Pomalo tužan.
Uvek se biva na ovom svetu
na kraju tuđ, na kraju ružan.
I uvek samo sebe imamo
i san pun želja, nedorečen.
Mesec je tupom krivom kamom
zaklao jedno žuto veče.
M. Antić
Čuči zguren i gladan negdje, na panju. Lišće ga zasipa - zasipa tiho - tihano, da se jedva čuje. Već je pun lišća, žutoga i crvenog - samo se glava crni i miruje kao tuga.
Kad ga pomiluje koja grančica, zapjeva mu kukčić na rutavim prsima - prene se oda sna i pogleda na cestu. Odonud trče djeca i pastiri mu mahnu rukama i štapovima, zovu ga k sebi - ali on ih ne razumije.
On misli da ga oni tjeraju, da mu se groze - pa se tiho spusti pokraj panja - i ode četveronoške u šumu. A suza za suzom, čista kao biser, skliže mu se niz lice i pada na lišće i zemlju ispod njega.
Đuro Sudeta, "Mor"
Kad ga pomiluje koja grančica, zapjeva mu kukčić na rutavim prsima - prene se oda sna i pogleda na cestu. Odonud trče djeca i pastiri mu mahnu rukama i štapovima, zovu ga k sebi - ali on ih ne razumije.
On misli da ga oni tjeraju, da mu se groze - pa se tiho spusti pokraj panja - i ode četveronoške u šumu. A suza za suzom, čista kao biser, skliže mu se niz lice i pada na lišće i zemlju ispod njega.
Đuro Sudeta, "Mor"
CXXIII
Our lives are Swiss –
So still – so Cool –
Till some odd afternoon
The Alps neglect their Curtains
And we look further on
Italy stands the other side!
While like a guard between –
The solemn Alps –
The siren Alps
Forever intervene!
Emily Dickinson
So still – so Cool –
Till some odd afternoon
The Alps neglect their Curtains
And we look further on
Italy stands the other side!
While like a guard between –
The solemn Alps –
The siren Alps
Forever intervene!
Emily Dickinson
HVALJEN ISUS, MOJA STARA BAKO
Hvaljen Isus, moja stara bako;
Hvaljen Isus, radenica moja!
Ja u snima često k Tebi idem,
kad krunicu molim uspomena.
Sni o Tebi po bosiljku mire.
Ja Te vidim:
čučiš pokraj trijema
i prebireš vunu za vretena.
Kako si mi, moja stara bako?
Kako si mi, radenice moja
i najbolja veziljo i tkaljo?
Kako si mi, živa željo moja?
Orah šumi. Zdrava će Marija.
Pometena mora bit avlija.
Tvoje ruke
uvijek, uvijek žure.
Nemir snova korake Ti sluša:
šušti lišće, u njima je jesen;
u njima je Tvoja blaga duša.
Bašča vene otkad Tebe nema.
Stazice su zarasle sa dračem,
i cvrčci se javljaju sa plačem,
i rosa je suza prolivena.
Vladimir Kovačić
Hvaljen Isus, radenica moja!
Ja u snima često k Tebi idem,
kad krunicu molim uspomena.
Sni o Tebi po bosiljku mire.
Ja Te vidim:
čučiš pokraj trijema
i prebireš vunu za vretena.
Kako si mi, moja stara bako?
Kako si mi, radenice moja
i najbolja veziljo i tkaljo?
Kako si mi, živa željo moja?
Orah šumi. Zdrava će Marija.
Pometena mora bit avlija.
Tvoje ruke
uvijek, uvijek žure.
Nemir snova korake Ti sluša:
šušti lišće, u njima je jesen;
u njima je Tvoja blaga duša.
Bašča vene otkad Tebe nema.
Stazice su zarasle sa dračem,
i cvrčci se javljaju sa plačem,
i rosa je suza prolivena.
Vladimir Kovačić
Nema komentara:
Objavi komentar